Hrvati i Englezi, čuvajte se gvozdene pesnice i Gane: Profesor, general, dinosaurus stare garde…

Dolaskom na klupu Gane, Keiroš ne samo da preuzima jedan od najtalentovanijih afričkih timova, već ulazi u istoriju fudbala. Portugalac postaje tek treći selektor u istoriji koji će voditi reprezentacije na pet ili više Svetskih prvenstava. Ovim podvigom, profesor fizičkog vaspitanja (što je po obrazovanju), General (kako su ga zvali u Iranu), Dinosaurus stare garde (kako je sam sebe nazvao) je stao uz rame istinskim ikonama trenerskog posla – Karlosu Albertu Pareiri i našem Bori Milutinoviću. Rekorder je Karlos Alberto Pareira koji je vodio timova ne šest Svetskih prvenstva, dok će po pet imati Bora Milutinović i Karlos Keiroš.

Gana se ne šali. Keiroš je poznat kao majstor defanzivne organizacije i taktičkog nadmudrivanja. Njegove ekipe nikada ne gube lako, a gvozdena pesnica kojom vodi svlačionicu znači da će svaki igrač Gane na predstojećem prvenstvu preorati teren. Engleska i Hrvatska, kao glavni favoriti u grupi (tu je još i Panama), sada imaju potpuno novu jednačinu ispred sebe. Više ne igraju protiv talentovane, ali nepredvidive i izvesno nedisciplinovane Gane. Sada igraju protiv “Generala” koji poznaje svaki pedalj mundijalske trave i koji dolazi da postroji favorite. Dinosaurus stare garde je gladan, a Gana pod njegovom komandom postaje nagazna mina koju niko neće želeti da stane.

Setite se samo Mundijala u Rusiji 2018. kada je Keiroš vodio Iran do remija sa Portugalom 1:1, pobede nad Marokom 1:0 i minimalnom poraza od Španije 1:0, kada četiri boda nisu bila dovoljna za prolaz grupe, ali je Iran bio jedna od najorganizovanijih reprezentacija na takmičenju. Iz tog ugla posmatrano, biće zanimljivo videti kako će na terenu izgledati Gana koja ima potpuno suprotan profil igrača od Irana. Crnim zvezdama je zadnja linija najslabiji deo tima, a napad najjači, nešto drugačije nego na šta je 73-godišnji Portugalac navikao u Persiji.

Istorija nas uči da Ganu nikada ne smete otpisati, jer su Crne zvezde kroz decenije postale simbol afričke istrajnosti na najvećoj sceni. Od debitantskog nastupa 2006. u Nemačkoj, kada su jedini sa kontinenta prošli grupu sa Ratomirom Dujkovićem kao selektorom, preko kultnog četvrtfinala 2010. u Južnoj Africi sa Milovanom Rajevcem koje im je izmaklo zbog čuvene ruke Luisa Suaresa, pa sve do Katara 2022. gde su ponovo pokazali zube, Gana je uvek bila tvrd orah.

Sa ukupno pet učešća i tri prolaska u nokaut fazu, oni znaju kako se igraju velike utakmice. Ipak, ono što im je uvek nedostajalo bila je upravo ta Keirošova “evropska” taktička zrelost u ključnim trenucima. Dok su ranije ginuli u ofanzivi i jurišima bez pokrića, ovaj novi, disciplinovani stroj pod komandom starog vuka spreman je da nadmaši sve prethodne generacije. Ako je iko u stanju da od talenta napravi neprobojan bedem i natera svet da ponovo priča o afričkom čudu, to je čovek koji je fudbal doktorirao pre nego što su mnogi njegovi današnji prvotimci prohodali.