Marko Jakšić: Hoću da Čuka bude srpski Bode Glimt

„Možda se prvi put u kratkoj trenerskoj karijeri osećam kao trener. Imam veliku obavezu da se ljudima koji su stali iza mene i ponudili mi dugoročan ugovor odužim rezultatima. Zasad sve ide u dobrom smeru. Prvi utisak je fenomenalan, a kad sam potpisao taj ugovor, u glavi mi je bilo da ostanem do kraja saradnje. Nadam se da ćemo sledeće sezone da budemo među četiri ekipe koje će izboriti plasman u Evropu, a onda će biti lakše da se realizuju transferi, jer su oni primarna orijentacija kluba i Čukarički se tako finansira“, istakao je Jakšić tokom gostovanja u podkastu „2×45“ emitovanom na Jutjub kanalu Mozzart TV.

Za početka, Jakšić je u novoj sredni izbori plasman u plej-of i skinuo ogroman teret s pleća svima u klubu, jer je prošle godine u ovo doba Čukarički bio u plej-autu. Sad, kad ne može do Evrope, a osigurao je opstanak, za njega praktično počinju pripreme za narednu sezonu.
„Rekao sam igračima da smo od Boga dobili ovih osam kola (meč sa kragujevačkim Radničkim minule sedmice i sedam utakmica plej-ofa) kao neku vrstu grejs perioda da vidim na koga definitivno mogu ozbiljno da računam. Što se mene tiče, pripreme za narednu sezonu počinju danas. Igrači moraju da budu svesni šta želim od njih. Kreće intenzitet i sad nema spuštanja. Hoću da vidim na koga mogu da se oslonim, iako će sigurno biti pojačanja. Verujem da ćemo taj prelazni rok osamdeset posto završiti do kraja maja. U ozbiljnom klubu se sve radi unapred. Već imam imena u glavi, domaća i inostrana“.

A kad taj proces prođe, kad Jakšić dobije šta želi, sprovede pripreme prema zamislima i lopta krene s centra u drugoj polovini jula, publika bi moga da uživa u stilu Brđana.
„Hoću da moje ekipe imaju intenzitet, da imaju reakciju po izgubljenoj lopti, da u završnici imam pet-šest igrača. Želim da moja ekipa bude slična Bode Glimtu, otprilike taj stil. U Surdulici smo igrali tako i zbog terena sa veštačkom travom, a nešto slično sad imamo u Čukaričkom. Na primer, jesenas sam imao informaciju da se Vojvodina nije pripremala za veštački teren pred gostovanje u Surdulici i znao sam da nema šanse da se izvuče ukoliko mi uđemo sa dobrim intenzitetom u prvih 15, 20. U prvom delu smo joj dali tri gola, moglo je da bude i pet. Velika je razlika između veštačkog brzog terena i prirodne trave ili hibrida.Ukoliko ne trenirate agresivno u intenzitetu u kojem hoćete da igrate po „veštaku“, onda vam on ne znači ništa.

Doduše, pažnju ljubitelja fudbala širom sveta Bode Glimt nije privukao samo zbog podloge, nego i zbog stila.

„I da smo na travnatoj podlozi, moja želja za napadačkim fudbalom bi bila ista. Gledao sam najviše Jirgena Klopa i njegov „gegenpressing“. Oduševilo me je kad sam video da njegov tim bukvalno u sekundi ili dve vraća loptu i odmah razvija direktan napad. To želim da i moji timovi imaju. Momci su upoznati da trening, čak i kad radimo „passing drill“, mora da ide u sto posto. Ne želim da ljudi uvek govore: „E, bio je procenat poseda lopte ovakav ili onakav“. Mene to ne zanima. Okej, biće situacija kada ćemo morati da stanemo na loptu i da ne srljamo da je ne bismo gubili, ali kada pogledate većinu utakmica gde smo sa Radnikom dominirali –u procentima šuteva na gol i opasnim šansama videćete da u nismo prelazili granicu od 35 do 40 odsto vremena s loptom u nogama. Što se Bode Glimta tiče, u ekipi je jedan Rus i to golman, devetorica Norvežana i špic iz Danske. Nisu dovodili 15 igrača iz Afrike. Trener ima sistem i tačno zna kakvi mu igrači dolaze. Ubeđen sam da u njihovoj akademiji deca treniraju po sistemu Kjetila Knutsena i da odmah mogu da uđu u prvi tim. To je ono što ja želim i u mom novom klubu. Pričao sam već sa glavnim skautom Čukaričkog, Goranom Arnautom i sa direktorima omladinske škole, želim da u kadetskoj i omladinskoj selekciji intenzitet bude veći. Onaj ko uđe u prvi tim, mora da bude spreman momentalno da igra 90 minuta“.

Zatekao je Marko Jakšić na Banovom brdu Filipa Matijašević, sina prvog operativca kluba, Vladimira Matijaševića, mada je veliko pitanje hoće li ga imati na raspolaganju naredne sezone, pošto je mladi ofanzivac predviđen za transfer.

„Vladimir mi je rekao da ukoliko njegov sin ne trenira kako bi trebalo, niko ne traži da on igra. Tom detetu je najteže, nosi težak ranac na leđima, a ima kvalitet. Statistika pokazuje da je među vodećim mladim igračima u Evropi. Dokle god radi to što tražim, imaće kod mene „prođu“. Uvek bih računao i na njega, na Miladinovića, Tedića i još mnoge mlade igrače, ali klub živi od transfera. Kod mene, ukoliko nisi vaspitan i kulturan, džaba ti taman i da si Mesi. Ako remetiš hemiju ekipe, džaba“.

Tokom gostovanja u podkastu „2×45“ Marko Jakšić je govorio o odrastanju u vreme sankcija, igračkim i životnim avanturama u Finskoj, Kuvajtu i Bangladešu, trenerskim počecima i ženskoj selekciji Sloge iz Zemuna, načinu na koji se kasnije probio sve do Radnika sa kojim je izborio plasman u Mozzart Bet Superligu, ali se stekao utisak da je tokom saradnje sa Surduličanima bilo „smetnji na vezama“.

„Isprva nisam ni želeo da idem u Radnik, na osnovu igračkih iskustava. Na kraju sam presekao i otišao kao pomoćnik Zorana Vasiljevića. Kockice su se posložile, ostao sam četiri kola da vodim tim u Prvoj ligi, dobili smo tri utakmice i jednu igrali nerešeno bez primljenog gola. Posle je bilo natezanja hoću li ostati. Dogovorili su se s drugim trenerom, što je legitimno. Dan pred početak priprema je to otpalo, pa su mi ponudili da se vratim. Bog me je nagradio. Ušli smo sa šeste pozicije na prvu, pobegli devet bodova Javoru. Ta grupa momaka je disala kao jedan. Maštao sam da budem trener u Superligi. Izborio sam nešto, znam da sa, zaslužio, ali nikad neću dozvoliti da me neko gazi. Pre bih kopao kanale nego dao na svoj obraz. Na moju sreću, verujem i njihovu, ostao sam i tu šansu višestruko vratio. Uvek ću biti zahvalan Radniku, jer kad ste početnik i nemate iskustva, ipak mi je dao šansu. Opet, s obzirom da sam sad trener Čukaričkog, ne znam da li bi uprava Radnika želela da pusti bilo kog igrača u Čukarički. To je moje mišljenje, možda nije tako, iako bih sigurno bar dva, tri igrača Radnika voleo da vidim u svom novom klubu“.

Kroz najavu uzbudljivog leta Marko Jakšić je želeo da pojasni kako nikad neće dati na struku. Ni na sebe.

„Često u 70 do 80 posto slučajeva dođete u situaciju da vam kažu: „Ovo ti je novi igrač“, a prvi put ga vidite na treningu. U Radniku sam imao taj slučaj, to tamo tako funkcioniše. Imao sam sreće da su me rezultati i momci „držali“. Tada sam rekao da ubuduće sve mora biti na bazi dogovora i da kao trener moram biti upućen. Videli ste šta se desilo Laciju sa Ratkovim. Gvardioli sigurno ne može da se pojavi nepoznat igrač na treningu. To je mnogo veći nivo“, dodao je Jakšić.