Zašto je Đorđević otišao sa selektorske klupe?

Aleksandar Đorđević posle šest godina na klupi košarkaške reprezentacije i tri srebrne medalje na džentlmenski način i u velikom stilu otišao je sa kormila „orlova“. Pobeda protiv Češke u borbi za peto mesto na Svetskom prvenstvu bila je njegova poslednja u uspešnoj selektorskoj karijeri.

Na taj način Sale nacionale, odlaskom je pokazao i da snosi odgovornost za loš rezultat na Mundobasketu u Kini. Takođe, izjava neposredno posle utakmice da se zahvaljuje, između ostalog, Draganu Đilasu koji ga je doveo u Savez i tadašnjem potpredsedniku Dejanu Bodirogi, zapravo je i možda najveći razlog zašto Đorđević neće i dalje predvoditi košarkaše Srbije sa klupe.

Nekad veliki igrač, a danas uspešni trener, posle šest godina na klupi „orlova“, na odlasku nije zaboravio da se zahvali baš onima koji su mu dali šansu da se afirmiše trenerski, a da našoj zemlji donese tri srebra, sa Svetskog prvenstva, sa Evropskog šampionata i Olimpijskih igara.

Nije tajna da Đorđević ne podržava političku opciju sadašnje vlasti, a netrpeljivost nekih vladajućih struktura u državi ide dotle da mu se zamera što prilikom dodele medalja na Evropskom prvenstvu u Turskoj 2017, kada je Srbija bila druga, nije pružio ruku premijerki Ani Brnabić!

Istina je da, nervozan zbog poraza i ljut na sudije, nije video premijerku.

A kako je to nekad bilo? Naime, 19. jula 2015. godine, pre Evrobasketa u Francuskoj, Hrvatskoj, Nemačkoj i Letoniji, Đorđević je produžio ugovor, iako mu je isti isticao posle šampionata.
Sve to kako bi u Berlin (grupna faza sa Španijom, Italijom, Turskom, Nemačkom i Islandom, gde je bio prvi) otišao bez pritiska i vratio se sa medaljom. Tako se to radilo u vreme Dragana Đilasa.
Danas, na nekoliko minuta pre finala Svetskog prvenstva, na RTS-u, košarkaški menadžeri gostuju i kritikuju istog tog Đorđevića, iako su njihovi igrači na pripreme došli s kašnjenjem i nespremni. Sada mnogi upiru prstom u Đorđevića…

Jasno je da je iza Srbije neuspešna košarkaška 2019. i da je čeka vraški teška 2020. godina.

Kvalifikacioni turnir za Olimpijske igre ne garantuje Srbiji da će među šest ekipa baš ona kao prvoplasirana, ukrcati se u avion za Tokio.