Najbolji srpski teniser još jednom pokazao koliko je veliki čovek

Dirljiva priča objavljena je na stranici „Dnevnik jedne autistične mame“, a u njoj je učestvovao najbolji srpski sportista ikada.

Ova stranica već dugo pleni plemenitom pričom, otvorila ju je Beograđanka Jelena Šebez sa suprugom, prikazuje život autističnog mališana Luke i razbija sve tabue, jer je autizam ipak i dalje za mnoge u Srbiji tabu tema.

Ovo je njena priča o susretu sa Novakom Đokovićem koja je otopila i najhladnija srca.

Prilazi Nikola suptilno: „Gospodine Novače, možemo li da zamolimo za jedno slikanje?“

Prišao je, pružio je ruku svakom od nas. „Dobro nam došli“ – rekoh mu od srca.

On i Jelena su zajedno šetali. Bilo mi je malo neprijatno da ih remetim, ali kakve su šanse da se sretnemo opet.

Prišao je Petru i pozdravio ga kao sebi ravnom po godinama. Luki je jako pažljivo i tiho prišao i pozdravio se poštujući njegove granice. Ima nečeg u tom čoveku što odiše dostojanstvom i čemu učim svoju decu. Ako se ophodimo s poštovanjem prema ljudima i štitimo svoje ideale, na dobrom smo putu da budemo veliki ljudi.

Luka, iako je gledao Noleta na TV-u i voli tenis, malo je bio nervozan. Kada krenemo u nešto dogovoreno, onda zna da pronervozi ako prekinemo na pola, a sladoled se ne odlaže.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by dnevnik1autisticnemame (@dnevnikjedneautisticnemame)

Novak je sačekao da se Luka primiri i da se slikaju.

„Pratimo rad vaše fondacije, bravo i hvala vam“ – rekoh za kraj kad smo se pozdravili.

„Zaista si veštica“ reče mi Nikola nakon što smo se rastali.

„Zaista predosetiš neke trenutke“.

Četiri dana pre toga pričam Nikoli kako sam sanjala Novaka kako nešto raspravljam sa njim na temu ishrane i načina života. Da me neko tog jutra pitao kako baš Novaka da sanjam, ne bih znala da objasnim, ali sam Nikoli ispričala san. I četiri dana nakon – eto nas u istom parku.

Čuda se dešavaju kada sanjamo.

Znači, i Luka će jednog dana biti šampion jer je to moj najveći san.